Everpure, nekada Pure Storage, i infrastruktura koja ne čeka

Kako je storidž nasledio logiku razvoja gradova i zašto je to bila nužnost, a ne izbor, u savremenom digitalnom okruženju.

Uvod

Veliki sistemi često počinju jednostavnom idejom. Uzmimo kao primer razvoj gradova. Današnje metropole nekada su bile mala naselja na važnoj trgovačkoj tački pored reke, luke ili raskrsnice puteva. U početku je infrastruktura bila jednostavna i sastojala se uglavnom od pristaništa, nekoliko skladišta, a kasnije i železničkog terminala. Svaki element imao je jasnu i ograničenu funkciju. Roba je dolazila, skladištila se, a zatim odlazila dalje.

Međutim, kako su se gradovi širili ta infrastruktura počela je da se menja i to ne zato što je bila loša, nego zato što su zahtevi postali složeniji od onoga što je prvobitni dizajn mogao da predvidi. Skladišta su postala logistički centri, putevi nižeg reda su se povezivali autoputevima, a luke su dobile analogne, pa kasnije i digitalne sisteme koji upravljaju protokom robe i informacija. Ono što je nekada bilo fizičko skladište postalo je platforma za upravljanje tokovima – tokovima koji su postali brži, složeniji i međusobno zavisni. Infrastruktura je evoluirala u operativni sistem grada.

Slična transformacija danas se dešava u svetu enterprise IT infrastrukture. Dugi niz godina storidž sistemi imali su ulogu sličnu kao stara skladišta; bili su mesto gde se čuvaju podaci. Njihova funkcija bila je relativno jasna: obezbediti kapacitet, dostupnost i osnovne mehanizme zaštite. I ta funkcija je bila dobra, potrebna i valjano ispunjena, ali u poslednjih deset godina ta uloga počela je dramatično da se menja i to ne zato što je prethodni model bio neadekvatan, nego zato što su se promenili zahtevi sveta koji tu infrastrukturu koristi.

Podaci više nisu samo zapis poslovnih transakcija ili arhiva dokumenata; oni su osnova analitike, mašinskog učenja, automatizacije poslovnih procesa i digitalnih servisa koji u realnom vremenu opslužuju milione korisnika. U takvom svetu storidž sistem više ne može da bude samo infrastruktura – mora postati platforma koja razume kontekst onoga što čuva. Upravo ta promena stoji u pozadini transformacije kompanije Pure Storage koja je godinama bila sinonim za moderni enterprise storidž, a koja je početkom 2026. godine, pod imenom Everpure, jasno signalizirala da je taj prelaz završen.

Od skladišta do platforme ili šta je zapravo promenilo ulogu storidža

Kada govorimo o tome da su podaci postali centralni resurs digitalne ekonomije, lako je upasti u zamku apstraktnog rečnika koji se ponavlja toliko puta da gotovo izgubi svako značenje. Baš zato je potrebno stati, razmišljati konkretno i postaviti pitanje: Šta se zapravo dešava kada korisnik uvede mašinsko učenje u svakodnevni rad? Trening (obuka) modela zahteva pristup ogromnim skupovima podataka (datasets) koji dolaze iz različitih izvora – iz transakcionih baza, iz IoT senzora, iz arhiva, iz eksternih izvora podataka (data feed). Ti skupovi podataka moraju biti brzo dostupni, konzistentni, zaštićeni i reproducibilni za potrebe testiranja i validacije.

Ispunjenje svih pomenutih zahteva istovremeno kod tradicionalnog enterprise storidž sistema nije u potpunosti moguće, a razlog je jednostavan – ovi sistemi projektovani su za drugačiji skup zahteva, slično kao i originalno skladište u luci koje je savršeno za osnovnu namenu skladištenja, ali ne i za ulogu logističkog centra iz kojeg se koordinira intermodalnim transportom u realnom vremenu. Dakle, problem nije u nameri, već u arhitekturi.

Uz pomenute fenomene javlja se i nasleđeni problem koji svaki korisnik koji je organski rastao nosi sa sobom, a reč je o problemu data silosa. Svaka era u razvoju IT infrastrukture donela je sa sobom svojevrsne storidž sisteme, određene protokole i alate za upravljanje. Podaci postoje, ali su izolovani unutar tih slojeva. Ta izolovanost nije samo tehnički problem, ona je direktni poslovni trošak koji se meri u satima koje analitičari troše na manuelna spajanja skupova podataka u AI projektima koji ne mogu da se izvršavaju kako je očekivano zato što ne može da se pristupi podacima koji žive na različitim sistemima. Slično je i s IT timovima koji sve više vremena troše na koordinaciju između sistema, umesto na razvoj servisa koji stvaraju nekakvu vrednost.

Odgovor koji Everpure platforma pruža na ove izazove nije nastao odjedanput – to je proizvod za koji su se više od decenije donosile kvalitetne odluke u vezi s arhitekturom sistema koje su se gradile jedna na drugu, baš kao što se i infrastruktura grada gradi postepeno – u modularnim slojevima – tako da je svaki novi sloj logična nadogradnja prethodnog.

FlashArray (FA) i Purity – od brzog storidža do autonomnog sistema

Kada je Everpure 2011. godine izašao na tržište s prvim FlashArray sistemom, osnovna poruka bila je tehnički vrlo jasna a odnosila se na to da flash memorija eliminiše sveprisutnu varijabilnost latencije koja je bila strukturalni nedostatak rotirajućih diskova, i to ne marginalno, nego za nekoliko redova veličine. Posmatrajući iz ugla upravljanja enterprise storidž sistemima i svakodnevnim suočavanjem s IOPS ograničenjima koja su usporavala kritične aplikacije, ovo nije bio hajp već rešenje konkretnog problema koji se odnosio na oduzimanje velike količine vremena za planiranja i optimizacije.

Međutim, flash sam po sebi nije bio dovoljan odgovor. Brzina je bila nužan preduslov, ali je arhitekturalni napredak ležao negde drugde – u načinu na koji Purity operativni sistem upravlja tim fizičkim medijumom. Purity nije samo operativni sistem koji pokreće diskove, to je softverski definisani sloj koji autonomno upravlja svim aspektima rada sistema i to od alokacije kapaciteta i deduplikacije podataka, pa sve do kvaliteta servisa i replikacije između lokacija i to ne na osnovu statičkih pravila koje administrator jednom podešava, nego na osnovu kontinuirane, dinamičke analize stvarnog radnog opterećenja u svakom trenutku.

Neke od klasičnih operacija koje su storidž administratori izvodili nad svojim tradicionalnim sistemima kao što su ručno konfigurisanje RAID grupa, mapiranje volumene na fizičke uređaje i rezervacija spare drajvova, sada su automatizovane i predstavljaju ne samo poboljšanje korisničkog iskustva, nego i kritičnu promenu u modelu rada. Tako se od reaktivnog upravljanja došlo do proaktivnog sistema koji se brine o sebi, slično kao što moderni sistemi za upravljanje saobraćajem u gradu više ne zavise od ručnog podešavanja semafora, već reaguju na stvarni protok vozila u realnom vremenu.

Posebno mesto u ovoj arhitekturi zauzima DirectFlash Module (DFM) tehnologija gde se eliminiše Flash Translation Layer (FTL) koji je standardni deo svakog komercijalnog SSD-a. FTL je bio izvor sistemske nepredvidljivosti: garbage collection, wear leveling i write amplification procesi koji se dešavaju unutar SSD-a vidljivi su spolja kao latencija koja varira na načine koje administrator ne može lako predvideti niti kontrolisati. DFM eliminiše tu crnu kutiju – Purity OS direktno upravlja NAND ćelijama, a rezultat su konzistentne performanse što predstavlja fundament za transakciona radna opterećenja i real-time analitiku. Kao direktna posledica te arhitekture, DFM moduli dostižu gustinu od 150TB po modulu, drastično smanjujući fizički prostor, potrošnju energije i zahteve za hlađenjem.

Tri modela za tri različita profila rizika

Postoji još jedna paralela s razvojem gradske infrastrukture koja je vredna pažnje: nijedan ozbiljan grad danas nema samo jedan put između dve tačke. Ima brze autoputeve za visokofrekventni transport, regionalne puteve za fleksibilnost i lokalne ulice za pristup. Svaki od tih slojeva ima svoju svrhu, svoju cenu izgradnje i svoja eksploataciona ograničenja. Isto važi za replikaciju podataka u modernom enterprise okruženju i upravo zbog toga FlashArray arhitektura nudi tri precizno definisana modela, svaki optimizovan za drugačiji profil zaštite i dostupnosti, umesto jednog rešenja koje bi važilo za sve slučajeve.

Snapshot replikacija

Snapshot replikacija predstavlja osnovni i najsvestraniji mehanizam zaštite podataka. Administrator definiše protection grupe – logičke skupove volumena koji se tretiraju kao jedna celina – a sistem periodično kreira time-consistent snapshot kopije i replicira ih na udaljene sisteme, NFS servere ili cloud offload lokacije poput Azure Blob ili S3. Jednom kada je inicijalna baseline replikacija uspostavljena, sistem ne šalje kompletne kopije podataka, već samo izmene u odnosu na prethodni snapshot, što značajno smanjuje zahteve za mrežnom propusnošću i vremenom replikacije.

Za korisnike koje se suočavaju sa sve prisutnijim ransomware napadima, ovakva arhitektura nudi nešto posebno vredno a to je mogućnost da se odabere koji konkretni snapshot treba da se koristi za oporavak (onaj koji je nastao pre incidenta), dok SafeMode funkcionalnost štiti te snapshot-ove od brisanja čak i u slučaju kompromitovanja administratorskog naloga. Napadači koji istražuju infrastrukturu nedeljama pre aktivacije – što je danas uobičajena taktika – suočavaju se sa zaštićenim kopijama koje ne mogu da unište bez višestepene autorizacije.

ActiveDR – kontinuirana replikacija za minimalan gubitak podataka

Za aplikacije kod kojih ne može da se toleriše gubitak podataka od nekoliko sati, ali za koje sinhrona replikacija nije finansijski ili tehnički opravdana, ActiveDR funkcionalnost pruža kontinuiranu replikaciju uz RPO koji se tipično meri sekundama. Za razliku od snapshot modela, gde se podaci šalju periodično, ActiveDR kontinuirano prenosi promene na sekundarni sistem, čuvajući ne samo sadržaj podataka nego i konfiguraciju storidž sistema.

Važna karakteristika ovog modela je i mogućnost testiranja DR procedura bez ikakvog prekida rada produkcije, tzv. fire drill scenariji. Administrator može da promoviše replica pod, pokrene recovery aplikacije na sekundarnom sistemu i verifikuje da li plan oporavka funkcioniše kako je zamišljeno, dok primarni sistem nastavlja da prima i replicira podatke bez ikakvog prekida. Kada se test završi, sistem se vraća u prethodno stanje, a kontinuirana replikacija se nastavlja. Tamo gde mora da se zadovolje strogi compliance zahtevi za testiranje DR planova, ova funkcionalnost je preduslov koji eliminiše potrebu za planiranjem posebnih vremenskih okvira za DR testiranje.

ActiveCluster – nulti RPO i nulti RTO

ActiveCluster predstavlja najambiciozniji odgovor na pitanje kontinuiteta podataka i predstavlja sinhronu replikaciju između dva FlashArray sistema koji funkcionišu kao jedinstvena logička platforma. Svaka write operacija simultano se izvršava na oba sistema; nema primarnog i sekundarnog, nema razlike u statusu između dve lokacije. Ukoliko jedan data centar postane nedostupan, drugi automatski preuzima celokupno I/O opterećenje bez ikakvog gubitka podataka i bez ikakvog prekida servisa za aplikacije koje se izvršavaju.

Ono što se u industriji naziva nulti RPO i nulti RTO u praksi znači da aplikacija „ne zna“ da se nešto dogodilo. ActiveCluster rešava split-brain problem kroz pasivni medijator servis koji je dostupan besplatno svim korisnicima kroz Pure1 cloud aplikaciju. Kada peer storidž sistemi izgube međusobnu komunikaciju, medijator određuje koji sistem nastavlja da radi, bez potrebe za dodatnom fizičkom infrastrukturom.

Treba biti iskren o ograničenjima – sinhrona replikacija nosi overhead write latencije koji je proporcionalan fizičkoj udaljenosti između sistema, što pri većim razdaljinama može biti relevantni faktor za aplikacije s najstrožim zahtevima po pitanju latencije. Upravo zbog toga postoje sva tri modela replikacije; izbor između njih je arhitekturalna odluka, a ne jednosmerni put napred.

QoS inteligentno deljenje resursa

Jedan od poznatih problema koji je duboko prisutan kod enterprise storidž sistema s većim brojem korisnika, a o kojem se retko otvoreno diskutuje (zvuči suviše tehnički za poslovnu prezentaciju, a suviše osnovno za tehničku dokumentaciju) je noisy neighbor efekat. U okruženju u kojem jedan sistem opslužuje desetine različitih radnih opterećenja, situacija u kojoj jedna aplikacija počne da generiše neuobičajeno visoko I/O opterećenje direktno utiče na latenciju svih ostalih. Tradicionalni sistemi, koji izvršavaju komande po redosledu kako dolaze, nemaju nikakav mehanizam za zaštitu manje zahtevnih radnih opterećenja od onih dominantnih.

Gradska analogija se i ovde pokazuje korisnom. Zamislimo gradski saobraćaj bez ikakvih prioritetnih traka, bez sistema koji bi detektovao da vozila hitne pomoći moraju da prođu, bez regulacije koja bi sprečavala da jedan kamion blokira deset automobila. Neki gradovi i dalje funkcionišu na taj način i kvalitet saobraćaje je zadovoljavajući, ali samo kada je gustina vozila mala – za velika opterećenja neophodno je uvesti nekakav inteligentni mehanizam upravljanja. Purity//FA rešava ovaj problem kroz dvoslojni QoS mehanizam koji je jedan od tehnički najelegantnijih aspekata FA platforme.

Fairness protection koji je uvek aktivan i potpuno transparentan za administratore radi na principu normalizacije I/O komandi. Softver deli velike I/O operacije na blokove veličine do nekoliko desetina kilobajta, prati prosečnu latenciju na nivou bloka za svaki volumen i za ceo sistem. Kada latencija nekog volumena počne da zaostaje za prosekom, automatski se ubrzava izvršenje komandi tog volumena i to bez throttling-a dominantnog opterećenja (što bi degradiralo performanse), nego kroz aktivnu zaštitu manje aktivnih opterećenja. I/O aktivnost snima se sto puta u sekundi i to je dovoljna granularnost za precizno praćenje, čak i u okruženjima gde postoje visoko varijabilna opterećenja.

Drugi sloj predstavlja eksplicitno QoS limitiranje po volumenu ili volumen grupi, namenjeno situacijama u kojima korisnik ima service level obaveze prema različitim departmanima ili tenantima koji dele isti sistem. IOPS i bandwidth limiti primenjuju se nezavisno od stanja saturacije (zasićenosti) sistema, što garantuje da nijedan tenant ne može da „monopolizuje“ resurse platforme bez obzira na to koliko opterećenje generiše. Ova funkcionalnost retko se reklamira na naslovnoj strani tehničkog materijala, ali predstavlja pravi benefit u trenutku kada analytics workload koji je zaboravljen da se limitira poremeti izvršavanje produkcijskih aplikacija.

Pure1 – upravljanje infrastrukturom kao gradski kontrolni centar

Inženjeri su odavno shvatili da nije dovoljno izgraditi dobru infrastrukturu; potrebno je i upravljati njom inteligentno na sistemskom nivou. Savremeni gradovi imaju centralne kontrolne sobe koje u realnom vremenu prate stanje saobraćaja, energetske mreže, vodovod i sisteme za uređivanje vazduha i koje reaguju pre nego što lokalni kvar preraste u sistemski problem. Pure1 kao cloud upravljački sloj Everpure platforme predstavlja pravu analogiju takvog sistema.

Pure1 prima telemetrijske podatke sa svih storidž sistema na svakih trideset sekundi, analizira ih kroz algoritme trenirane s podacima celokupne globalne instalacione baze Everpure sistema i na osnovu tih analiza generiše uvide koji prevazilaze ono što bilo koji individualni IT tim može da vidi gledajući samo sopstvene sisteme. Osnovna razlika u odnosu na klasične monitoring alate leži u veličini uzorka. Kada algoritam uči iz podataka desetina hiljada sistema koji rade u produkciji u različitim industrijama i konfiguracijama, obrasci prepoznavanja koji iz toga proističu fundamentalno su boljeg kvaliteta od onih koji se mogu dobiti analizom sopstvenog (izolovanog) sistema.

Više od polovine svih support tiketa koji se otvaraju za Everpure sisteme inicira sam Pure1 i to pre nego što korisnik uopšte postane svestan problema. U praksi ovo znači da je proaktivna podrška postala operativni temelj, a reaktivna podrška izuzetak – obrtanje modela koji je decenijama bio norma u enterprise IT support-u.

Uz prediktivnu analitiku dolazi i self-service Purity upgrade funkcionalnost kroz Pure1 Edge Service. To je mehanizam koji eliminiše jedan od najtradicionalnijih operativnih troškova enterprise storidž menadžmenta. Umesto koordinacije s vendorskim timovima za svaku nadogradnju, administratori mogu da pokrenu proceduru nadogradnje direktno iz Pure1 interfejsa, uz automatizovanu pre-check analizu i verifikaciju. Sistem ostaje operativan tokom celokupnog procesa nadogradnje, pa se tako dobija non-disruptive upgrade (NDU) kao podrazumevana arhitektura. Za korisnike s većim brojem sistema na različitim lokacijama, ovo nije marginalna ušteda u operativnom vremenu; ovo predstavlja strukturalnu promenu u modelu upravljanja infrastrukturom.

Šta se krije iza imena Everpure

Gradovi koji su dostigli određeni stepen razvoja često menjaju ime ili ga na neki način dopunjuju, ali ne zato što su zaboravili odakle su počeli, nego zato što staro ime više ne opisuje u potpunosti ono što su postali. Svaka od tih promena nosila je u sebi nešto više od kozmetike; nosila je signal o promeni identiteta koji je bio duži od samog trenutka promene imena.

Kada je Pure Storage u februaru 2026. godine objavio promenu imena u Everpure, inicijalna reakcija u delu industrije bila je razumljivo skeptična. Industrija je doživela previše rebrendiranja koji su zaista bili samo estetske odluke, pokušaji osvežavanja imidža bez suštinskih promena u arhitekturi ili ponudi. U slučaju Everpure, ta reakcija je nešto drugačija. Zašto?

Ime Pure Storage nosilo je jasnu konotaciju: ova kompanija je u storidž biznisu. Ta konotacija bila je prednost u jednom trenutku – pozicionirala je kompaniju kao specijalistu koji dobro razume flash storidž. Međutim, kako je portfolio rastao, kako je Enterprise Data Cloud vizija sazrevala, kako je akvizicija kompanije 1touch.io dodala mogućnost data discovery i sensitive data intelligence – ime je počelo da ograničava percepciju kompletnosti platforme. Kompanija je prerasla svoje prvobitne okvire, baš kao što grad naraste iz svog originalnog centra (jezgra).

Everpure ime zadržava deo identiteta koji je izgrađen tokom petnaest godina rada. Pure ostaje prisutan, noseći sa sobom asocijacije na jednostavnost, pouzdanost i Evergreen model koji korisnici dobro poznaju, ali dodaje novu dimenziju – Ever kao kontinuitet, kao ideju platforme koja se stalno obnavlja i nikad ne stari i koja ne zahteva od korisnika da planira diskretne tech refresh cikluse, budući da se sama brine o sopstvenoj evoluciji. Taj Evergreen model nije apstraktna filosofija; reč je o arhitekturalnom dizajnu koji se može meriti. Više od deset hiljada modernizacija kontrolera isporučeno je kroz Evergreen program u poslednjih deset godina; devedeset sedam posto sistema kupljenih pre više od pet godina i dalje je u aktivnoj upotrebi, a trećina sistema koji danas koriste ActiveCluster funkcionalnost kupljena je pre nego što je ta funkcionalnost uopšte postojala. Korisnici su dobili softversku funkcionalnost na hardveru koji su platili godinama ranije, bez dopunske kupovine i bez planiranog zastoja u radu (downtime).

Enterprise Data Cloud i 1touch.io

Već smo pomenuli da moderna metropola više ne funkcioniše kao skup izolovanih sistema (električna mreža, vodovod, telekomunikacije, saobraćaj) koji rade paralelno bez ikakve koordinacije. Moderna urbana infrastruktura je integrisana – kada dođe do incidenta na jednoj tački, celokupni sistem to registruje i adekvatno reaguje. Enterprise Data Cloud (EDC) predstavlja arhitekturalni model koji pokušava da učini isto za organizacionu storidž infrastrukturu.

Ideja o centralizovanom, virtualizovanom pool-u podataka nije nova u svom opštem obliku, ali EDC pokušava da je operacionalizuje kroz intelligent control plane koji upravlja skupovima podataka globalno kroz polise, bez potrebe za manuelnom konfiguracijom svake granularne interakcije između sistema. U praksi to znači da podaci mogu da se kreću između lokalnih data centara, javnih cloud platformi i edge infrastrukture bez kompleksnih migracija, da bezbednosne politike mogu da se primenjuju centralizovano i da AI radna opterećenja mogu da pristupaju distribuiranim skupovima podataka kao da su deo jedinstvene logičke celine.

Akvizicija 1touch.io (zatvaranje posla se očekuje u drugom kvartalu 2027. godine) dodaje dimenziju koja je posebno relevantna u kontekstu regulatornog okruženja u kojem operišu moderne kompanije. 1touch.io razvija tehnologije za data discovery i sensitive data classification, tj. algoritme koji analiziraju tokove podataka unutar kompanije i identifikuju gde se nalaze osetljive informacije, ko im pristupa i kako se kreću između sistema. Korisnicima koji moraju da zadovolje zahteve poput GDPR ili HIPAA biće poznato gde se osetljivi podaci nalaze u svakom trenutku i to predstavlja preduslov za compliance. Kada ta činjenica bude integrisana u storidž platformu (koja već zna sve o tome kako se podaci fizički čuvaju i repliciraju) dobiće se nešto što do sada nije postojalo – storidž sistem koji ne samo da čuva podatke, nego ih i razume, pa onda i njima upravlja na optimalni način.

Everpure menja pravila igre

Postoji jedan ekonomski argument koji leži ispod svega što je napisano i koji je, možda, najdirektniji razlog zašto Everpure arhitektura zaslužuje pažnju. U pitanju je TCO analiza i predvidljivosti investicija u infrastrukturu. Gradovi koji su gradili infrastrukturu na principu „izgradi, koristi dok se može, pa zameni“ shvatili su s vremenom da je takav pristup eksponencijalno skuplji od kontinuiranog održavanja i postepene (modularne) modernizacije. Isti princip važi za enterprise storidž infrastrukturu. Tradicionalni model bio je zasnovan na pretpostavci cikličnosti – korisnik kupi sistem, koristiti ga pet do sedam godina, a zatim ga zameni novim. Svaki taj ciklus nosi sa sobom skrivene troškove koji se retko vide u originalnom budžetu, a najviši među njima su troškovi migracije podataka, prekida u radu tokom procesa migracije, obuke IT tima za novi sistem i integracije novog sistema s postojećim okruženjem. TCO računica koja uzima u obzir samo CapEx komponentu fundamentalno pogrešno prikazuje stvarnu cenu vlasništva.

Evergreen model, koji je integralni deo Everpure platforme, iz osnova menja tu računicu. Kada hardverske i softverske nadogradnje dolaze bez planiranih prekida u radu, kada kontroleri mogu da se zamene dok sistem radi pod punim opterećenjem, kada svaka nova softverska funkcionalnost postaje dostupna na sistemu koji je kupljen pre nekoliko godina – TCO kriva prestaje da bude niz diskretnih skokova i postaje ravna linija predvidljive investicije, što, u budžetskom smislu, ima vrednost koja se ne vidi u specifikaciji, ali se jasno vidi u višegodišnjim finansijskim projekcijama.

Postoji i širi argument koji prelazi granice tehnologije i ekonomije. U svetu u kojem se poslovanje menja brže nego što se ikada menjalo, infrastruktura koja zahteva da se kompanija prilagodi njoj – umesto obrnuto – postaje strateška slabost. Kada IT tim mora da usklađuje razvojni plan organizacije s hardware refresh ciklusima i vendor roadmap-ovima, infrastruktura ima ograničavajući faktor. Everpure platforma, sa svojom kombinacijom autonomnog upravljanja, prediktivne podrške, kontinuiranih nadogradnji i rastućih data management sposobnosti, predstavlja pokušaj da se infrastruktura vrati na svoju prirodnu ulogu – da bude u službi korisnika.

Kao što su ona mala skladišta u luci evoluirala u logističke centre koji pokreću moderne metropole – ne poništavajući svoju istoriju, nego nadograđujući je sloj po sloj – tako je i Pure Storage evoluirao u Everpure, noseći sa sobom sve što je izgrađeno u petnaest godina, ali postavljajući se za ulogu koja je složenija, šira i važnija od one s kojom je počeo. Hoće li u tome u potpunosti uspeti – to je pitanje na koje samo vreme može da odgovori, ali arhitekturalna logika iza tog puta dovoljno je uverljiva da zasluži ozbiljnu pažnju svakog ko donosi odluke o storidž infrastrukturi u narednim godinama.

ASBIS je ekskluzivni Pure Storage distributer za Republiku Srbiju.

Za ponude i sve dodatne informacije, kontaktirajte nas:

Da postanete ASBIS Partner, popunite formular na sledećem linku:

Share via social media: